Objavljeno: 05.02.2014

Do posla najteže dolaze mladi i stariji od 40 godina


Visoki nameti na rad koče novo zapošljavanje, potvrdilo istraživanje Svetske banke.


Iako se trendovi zapošljavanja u Srbiji ne razlikuju umnogome od ostalih zemalja Zapadnog Balkana, ono što nas ipak izdvaja je rano penzionisanje i isključivanje starijih sa tržišta rada.

Prema izveštaju Svetske banke o zapošljavanju u Evropi i centralnoj Aziji, među nezaposlenima u našoj zemlji najviše je starijih od 40 godina, kao i onih mlađih od 24.

Izveštaj je pokazao i da je stopa zaposlenosti u Srbiji najveća u starosnom dobu između 35 i 39 godina, dok se u ostalim zemljama taj vrhunac dostiže između 45. i 49 godina i ostaje na visokom nivou i u starijoj dobi. Na udaru su i žene starosti od 55 do 59 godina, gde je stopa zaposlenosti tek 30%, dok je, primera radi, u Nemačkoj čak 70% žena tog doba u radnom odnosu. Generalno, verovatnoća pronalaženja formalnog zaposlenja smanjuje se sa godinama, dok su veći izgledi da će se pronaći posao na crno.

Kod mladih, nezaposlenost dostiže stopu od 50%, iako je reč o generacijama koje su obrazovanije i imaju više veština od roditelja.

Prema rečima šefa kancelarije Svetske banke u Srbiji Tonija Verheijena, kod nas kao i u zemljama Zapadnog Balkana i pored visokog privrednog rasta do 2008. godine, otvaranje radnih mesta nije bilo na zadovoljavajućem nivou. Kako ocenjuje, da bi se starije generacije vratile na tržište rada, a i obezbedila radna mesta za mlade, Srbiji je potrebna sveobuhvatna strategija zapošljavanja koja se neće fokusirati samo na privredni rast, već i na stvaranje novih radnih mesta, naročito u privatnom sektoru.

Prema mišljenju ekonomiste Milojka Arsića, rešenja koja bi mogla da utiču na smanjenje ovakvih trendova u sferi rada su reforma radnog zakonodavstva, ali i obrazovnog sistema, kako bi se odgovorilo potrebama tržišta rada. Ipak, kao najvažnije vidi unapređenje ambijenta za investiranje, jer od toga direktno zavisi ukupna tražnja za radnim mestima.

- Promenom strukture obrazovanja, nezaposlenost bi se u skromnoj meri smanjila, jer bi se samo deo onih koji traže posao zaposlio, ali osnovni problem je što je ukupna tražnja za radnom snagom mala. Čak i kad bi struktura bila odgovarajuća, i dalje bi veliki broj ljudi bio bez posla. Na smanjenje nezaposlenosti najviše bi uticale one mere koje podstiču investicije, i otvaranje novih radnih mesta, a potom bi trebalo reformisati radno zakonodavstvo i obrazovni sistem - kaže Arsić.

Izveštaj Svetske banke je pokazao i da zapošljavanje u Srbiji koče visoki nameti na rad onih koji se formalno zapošljavaju, a prethodno su bili neaktivni ili nezaposleni.

U Evropi i centralnoj Aziji porezi prosečno čine 37% troškova rada, dok su u Srbiji u 2011. porezi činili 39% i taj procenat je izraženiji kod zaposlenih sa niskim primanjima. Među bitnijim problemima istaknuti su i nedostatak kvalifikovane radne snage, slaba pokretljivost radnika, kao i visoka stopa rada na crno.

- Povećanje fleksibilnosti zakonodavstva olakšalo bi zapošljavanje i otpuštanje. Sadašnji zakon o radu je stvorio situaciju da se jedni grčevito bore da zaštite postojeća radna mesta, dok oni koji nemaju posao imaju vrlo male šanse da ga nađu. Ta zaštita takođe ne obuhvata radnike u malim i srednjim preduzećima. Kada su u pitanju zaposleni u javnom sektoru, zaštićeni su njihovi kratkoročni interesi, jer kada bi oni ostali bez posla, isto tako teško bi ga našli - dodao je Arsić, obrazlažući stav da je novi zakon o radu prvi neophodan korak.

On ističe da je potrebno promeniti i poreske propise, kako se ne bi previše opteretili oni koji rade manje od standardnog radnog vremena, jer ljudi koji rade nekoliko sati plaćaju velike doprinose na minimalne zarade.

Prezaštićeni radnici

Tržište rada u Srbiji je segmentirano, i u nekim delovima fluktuacija je vrlo snažna, recimo u malim i srednjim preduzećima, gde su radnici često nezaštićeni i gde se njihova osnovna prava krše - ne isplaćuju se zarade, izloženi su pritiscima, ucenama i slično. Na drugoj strani imamo prezaštićene radnike u javnom sektoru i u delu velikih preduzeća gde se striktno drže zakona, a to su najčešće strana kompanije.


Izvor: eKapija, Dnevni list Danas

arhiva novosti